Географски положај
Специфичност положаја општине Сечањ огледа се, између осталог, и у њеном пограничном административном положају. Општина се налази у источном делу Баната, и АП Војводине.
Простире се на 523 km² и са нешто више од 11.400 становника у 2020. године, убраја се у мање општине у Војводини. Општине са којима се граничи општина Сечањ су: Житиште на северу, Зрењанин на западу, Ковачица и Алибунар на југу и Пландиште на југјугоистоку. На истоку и североистоку граница Општине је истовремено и граница са Румунијом са којом је повезана граничним прелазом у насељеном месту Јаша Томић.
Општину Сечањ образује њено седиште у насељеном месту Сечањ и још 10 насељених места: Банатска Дубица, Бока, Бусење, Јарковац, Јаша Томић, Конак, Крајишник, Неузина, Сутјеска и Шурјан. Путном мрежом Општина је добро повезана унутар себе, а исто тако и са осталим деловима Војводине и Србије.
Удаљеност Сечња од неких значајнијих центара је следећа:
• Зрењанин: 33 km
• Темишвар (Румунија): 65 km
• Нови Сад: 84 km
• Београд: 89 km
Историјат
На територији Општине Сечањ постоји велики број вредних културно-историјских, верских и споменика архитектуре и археологије. Од споменика архитектуре треба поменути следеће: Српска православна црква “Вазнесења Господњег“ из друге половине 18. века у Јарковцу, Српска православна црква “Свети Никола“ из 1746. г. у Јаши Томић, зидана у романском стилу, Римокатоличка црква из 1911.г. у Јаши Томић, Српска православна црква из 1789.г. у Банатској Дубици, Српска православна црква из 1940.г. у Шурјану, грађена на месту старије цркве из 1835.г., Румунска православна црква из 1815.г. у Неузини, Римокатоличка црква из 1834.г. и Војнограничарска зграда подигнута у другој половини 19. века у насељу Бока, Српска православна црква из 1804.г. у Конаку, дворац Данијела Ладислава из 1884.г. (данашња основна школа) са великим парком са столетним стаблима храста и гинка (заштићено природно добро) у Конаку.
На подручју општине је евидентиран велики број вредних археолошких споменика:
1) локалитет “стара Барда“ – између Шурјана и Боке, на левој обали Тамиша, на целом потезу постоје многа праисторијска налазишта и хумке из неолита;
2) локалитет “Говедарева хумка“ у Шурјану – насеље потиче из неолита;
3) локалитет “Шибова хумка“ у Шурјану – праисторијско насеље где су пронађени фрагменти ватинске керамике;
4) локалитет “Стари виногради“ у Банатској Дубици где су пронађени фрагменти керамике, печене земље, животињских костију, камене секире и гроб са људским костима.налази припадају старчевачкој културној групи, винчанско-тордошкој и бадемској;
5) праисторијска бакарна секира пронађена у атару Сутјеске налази се у Народном музеју у Зрењанину;
6) бројне хумке из праисторијског и средњевековног доба у јарковцу;
7) локалитети у Јаши Томић: “Бавсаниште“, “Векерлов буџак“, “Јањин буџак“, “Мунџеров буџак“, “Белиште“;
8) локалитет у Крајишнику, касно средњевековно насеље;
9) локалитет “Кремењак“ из неолита у Боки.
Евидентиран је и један број споменика старије историје: Споменик палим добровољцима из Првог светског рара из 1920.г. и споменик убијеним свештеницима 1848.г., подигнут 1929.г. у Јарковцу; надгробни споменици из црквене порте у Јаши Томић; два камена надгробна споменика у облику крста са српским записима из 1792. и 1793. године у Конаку. Споменици културе новијег датума углавном су посвећени НОР-у и налазе се у готово свим насељеним местима општине.
Општи подаци о становништву
Укупан број становника општине Сечањ, по попису из 2011. год. износи 13.325, што је у односу на 2002. год. пад од 3.052 становника, односно 18,63%, што је више у поређењу са просеком на нивоу средњобанатске области (9,88%), а нарочито у поређењу са нивоом АП Војводине (4,87%) и просеком на нивоу Републике Србије (3,52%).
Насељена места
Сечањ. Иако није највеће насељено место у Општини, Сечањ јесте њен административни центар. Археолошки налази на локалитету циглане поред Сечња потичу из развијеног металног доба, а то показује да је овај простор био интересантан за насељавање и пре неколико хиљада година.
Јаша Томић (мађ.: Módos) је највеће и најстарије насељено место у Општини. Некада је Јаша Томић био центар Општине, али након Другог светског рата центар је премештен у Сечањ. Место је названо по Јаши Томићу (1856-1922. год), српком публицисти и политичару из Војводине.
Бока. Историјски гледано, постојале су две Боке које су се спојиле 1801. год. То су биле Српска Бока и Хрватска Бока.
Конак. Најстарији становници Конака су Срби који су већ 1733. год. имали своју цркву. Немци су ово село населили почетком XIX века, али су се већ 1820. год. иселили. На место Немаца насељено је 500 Бугара. Доба највећег просперитета Конака забележено је 1889. год. када је завршена деоница пруге Зрењанин- Вршац, која је пролазила кроз Конак.
Сутјеска (мађ.: Szárcsa). Претечу данашњег села чини насеље Сарча које је постојало дуж римског пута према унутрашњости Дакије. Под овим именом помиње се и у време владавине Турака 1551. год. када се формира ново насеље насељавањем Румуна. Године 1804. насељавају се и Немци , тако да су после Првог Светског Рата постојала два насеља, немачки део Сарча и румунски део Нова Сарча, који су чинили једну административну целину. Године 1947. оба насеља су спојена у једно, при чему оно добија назив Сутјеска.
Неузина је, као и Бока, настала спајањем два села: Српска Неузина и Хрватска Неузина. Становништво је мешавина различитог етничког порекла, а највише има Срба, па Мађара.
Јарковац. Локација насеља уз некадашњи ток реке Брзаве може се тумачити потребом за лакшим снабдевањем воде из реке и плитке издани уз истовремену могућност обраде релативно плодног земљишта.
Банатска Дубица. Поуздани подаци о постојању насеља Б. Дубица, које се раније звало Маргитица или Мала Маргитица, датирају тек од краја турске власти 1727. год. Због мале површине атара, која није омогућавала насељавање већег броја пољопривредног становништва, неповољног положаја читаве пољопривреде и убрзане миграције село-град, настао је велики пад броја становника.
Шурјан. У атару Шурјана откривени су трагови људског присуства из бакарног, бронзаног и гвозденог доба, што показује да се ту човек настанио и пре четири хиљаде година. Кроз средњи век на овом простору бораве Срби, Мађари, Румуни, Немци и др. Шурјан је први пут забележено као српско-румунско насеље.
Крајишник, раније познат као немачки Стефансфелд, или мађарски Istvánfölde (до 1890. год. Stefanföld), сада је село са етничком већином коју чине Срби који су углавном дошли након Другог светског рата. Село је раније имало српски назив Шупљаја.
Бусење (мађ.: Káptalan) је најмање и најмлађе насељено место у општини. Основано од стране загребачког Каптола и први пут се спомиње 1838. год.
Туризам
Туристичка организација општине Сечањ бави се развојем и унапређењем туризма.
Општина Сечањ је подручје које поседује бројне компаративне предности за развој туризма, због разноврсне структуре понуде и близине традиционалних и нових туристичких тржишта, која имају дугу историју, општу препознатљивост, очуване природне ресурсе, сразмерно добре комуникације и значајан људски потенцијал. Природне погодности, друштвене карактеристике, археолошки и архитектонски споменици културе, повољан положај, близина великих градских центара и добра инфраструктурна повезаност пружају могућност за различите видове туристичких кретања, ловног, риболовног, културно-манифестационог, транзитног, спортскорекреативног, излетничког и боравишног вида туризма. Наизглед питоми једнолични равничарски крај, крије огромно пространство мирних банатских вода. Река Тамиш је непроцењиво природно богатство. Раполаже низом предности: купање, спортови на води, спортски риболов, лов и излети у прелепом природном амбијенту уз реку. Природни услови стварају идеалне услове за формирање станишта за велики број животињских врста, због чега ловни туризам има дугу традицију. Близина границе са Румунијом и гранични прелаз Јаша Томић, који је последњих година све интензивнији, свакако чине конкурентном у односу на окружење.
У општини Сечањ организују се бројне манифестације, као што су: Покрајинска смотра рецитатора „Песниче народа мог“ (април, Сечањ), Међународни позоришни фестивал „ГЕСТ“ (април, Сечањ), Ускршњи концерт (април, Крајишник), Банатска сиријада (мај, Бока), Фото сафари (јун, Јаша Томић), Тамишки дани општине Сечањ (јун, Сечањ), Мото сусрет (јун, Сутјеска), Тамишка регата (јул, Јаша Томић), Летње спортске игре општине Сечањ (август, Сечањ), Ликовна колонија „ГЕСТ“ (август, Сечањ), Тамишки котлић (септембар, Јаша Томић), Фестивал традиционалних позориших форми „ФЕТРА“ (септембар, Јаша Томић), Босански лонац (септембар, Крајишник), Крофнијада (септембар, Јарковац), Пољопривредни сајам Јаша Томић (септембар, Јаша Томић), Митровдански сусрети (новембар, Сечањ).
Поред ових манифестација, општина Сечањ данас представља праву оазу за риболов. Она је позната по богатству вода: Тамиш, Брзава, Каналска мрежа ДунавТиса, Дунав. Тамиш са својим рукавцима, адама, одсечним меандрима и барама представља најатрактивнију локацију за пецање. У непосредој близини су мочварне површине и терени погодни за мрестилишта риба. Водене површине општине Сечањ 14 одавно су познате по богатству рибом. Издвајају се: шаран, сом, смуђ, штука, караш. Поред река велики значај у привредном и рекреативном смислу за општину Сечањ имају рибњаци. Укупно их је осам и простиру се на површини од око 3.500 ha. Делатност рибњака је оријентисана претежно на гајење шарана, али и белог амура, сома, белог и црног тостолобика.
Ловно подручје општине Сечањ се простире на 52.220 ha и обједињује 10 мањих ловачких друштава. Ловачка друштва се брину о планском и рационалном одстрелу, о броју и квалитету дивљачи, вештачком узгоју, зимској исхрани. Најатрактивнију крупну ловну дивљач представљају срна, дивља свиња и европски јелен. Од ситне дивљачи најзаступљенији су фазан, зец, патка, афричка грлица, препелица, пољска јаребица. Дивљач ван режима заштите је лисица и шакал. Ловишта су отвореног типа и бележе значајне резултате у трофејном одстрелу. Ефикасно је организована ловачка служба уз могућност изнајмљивања ловачких паса (расе – птичари и хановерски крвоследници). Ловни потенцијали представљају један од најатрактивнијих ресурса којима располаже општина Сечањ, а у прилог томе је чињеница да ловни туризам овде има дугу традицију. У последње време ради се на унапређењу овог вида туризма. Завршена је комплетна реконструкција и опремање Ловачког дома у Сечњу као полазне тачке окупљања и боравка ловаца. Оснивају се нове ловаче агенције, такође дошло је да инвестирања у ловни туризма од стране локалне самоупрве и локалног становништва.